headerImage

Fotometrijske veličine

Postoje 4 osnovne veličine: svetlosni fluks, svetlosni intenzitet, osvetljenost i sjajnost.

Svetlosni fluks (Φ) predstavlja ukupnu snagu svetlosnog zračenja izvora , uz uvažavanje spektralne osetljivosti ljudskog oka. Pojednostavljeno, svetlosni fluks predstavlja ukupnu količinu svetlosti koju emituje svetlosni izvor. Jedinica svetlosnog fluksa je lumen (lm).

Svetlosni intenzitet (I) predstavlja količinu svetlosti, odnosno svetlosni fluks, u jediničnom prostornom uglu. Jedinica svetlosnog intenziteta je kandela (cd).

Osvetljenost (E) predstavlja svetlosni fluks po jedinici osvetljene površine. Jedinica mere je luks (lx). Osvetljenost jedne tačke, odnosno beskonačno male površine, srazmerna je svetlosnom intenzitetu, a obrnuto srazmerna kvadratu rastojanja između izvora i tačke posmatrača.

Osvetljenost se posmatra kao vektorska veličina koja se može razlagati na razne načine, pa i predstavljati preko svoje horizontalne i vertikalne komponente.

Sjajnost (L) je jedina fotometrijska veličina koju oko neposredno oseća, pa predstavlja merilo svetlosnog utiska. Sjajnost neke tačke svetleće površine se u zadatom pravcu definiše kao odnos svetlosnog intenziteta koji u datom pravcu emituje elementarna svetleća površina oko te tačne i ortogonalne projekcije te elementarne površine na ravni normalnoj na pravac posmatranja. Jedinica mere je cd/m2.